skip to Main Content

Izložbe

Početak 90tih u bivšoj Jugoslaviji nije bio najpogodniji trenutak za umetnike i komunikaciju sa publikom. Ratno okruženje, inflacija, crna berza, nemaština, uvodjenje kulturnih i ekonomskih sankcija tadašnjoj Jugoslaviji.

Usled tih i drugih okolnosti izložba Stanislav Sharpa u centru Beograda je delila sudbinu Ex Yu, izložba je nasilno zatvorena i galerija srušena a radovi su krišom, ilegalnim putem, prebačeni u Sloveniju.

"Disanje ili Nema Revolucija" ~ Izložba Fobjekata

Galerija Sebastian, Beograd | 1992.

Galerija Sebastian preživela je u srcima mnogih Beograđana kao primer kako se na Balkanu mogu uspostaviti svetski standardi u prezentaciji umetnosti. Galerija u Knez Mihajlovoj je imala izuzetan program, sa najvećim imenima svetske i tadašnje domaće scene kao što su Mića Popović, Dušan Džamonja, Stojan Ćelić, Milan Konjović, Vladimir Veličković i mnogi drugi, a povodom 150-godišnjice otkrića fotografije – Helmut Newton, John Bato… Ništa manje uspešna nije bila ni ekskluzivna prodavnica dizajniranih predmeta u okviru Galerije. 

Izložba fobjekata "Disanje ili nema revolucija", Galerija Sebastian, 1992. Fotografija: Goran Basarić; Mnogobrojni autori i saradnici su učestvovali u dvogodišnjem procesu osmišljavanja i realizacije fobjekata: Nada Ray (Rajičić), Milanka Todić, Marko Bjelanović, Robert Julher, Aleksandar Stanković Sale, Vladimir Milojević Vlatron, Milan i Uroš Tepavac, Isak Aslani.

Fobjekti i instalacija u Galeriji Sebastian nastali su kao izraz želje da se fotografiji vrati aura. Sa fobjektom fotografija je odbacila kvalitete medija masovne reproduktivnosti. U zamenu za plošnost i površnost ona je dobila predmetnost i neponovljivost ikone. Jednom kolektivnom umetničkom praksom napravljen je pokušaj da se kreira pravi doživljaj u kome će ekspresivnost izraza i fragmentarnost jezika sa više agresivnosti zahtevati od posmatrača afektivan odnos prema umetničkom delu.

Izvod iz teksta dr Milanke Todić za katalog izložbe. Da pročitate tekst u celosti kliknite na dugme ispod.

Fobjekt: Tako mi popa Komnena i mlina gvozdena i 377 izvora eno čovijeka sa dve glave

Zamislite da ste posetilac izložbe fobjekata. Stajete ispred jednog eksponata sa 2 fotografije. Odjedanput fobjekt se okreće za 180 stepeni uz zvuk alarma za sprečavanje kradje kola. Fotoparat sakriven u ramu, uz sevanje blica, fotografiše vašu reakciju.

Komplikovana mehanička konstrukcija ovog fobjekta je zasluga profesora Akademije primenjene umetnosti Milana Tepavca i njegovog sina, Uroša. Ovim putem snimljeni su stotine beogradjana, posetilaca izložbe.

Grupni portret autora i saradnika na izložbi: Željko Rajačić, Marko Bjelanović, Uroš Tepavac, Stanislav Sharp (Djordje Milekić), Nada Ray (Rajičić), Robert Julher. Sale Stanković, Goran Basarić, Vlada Milojević Vlatron, Milan Tepavac.

Nasilno zatvaranje galerije Sebastian i Izložbe fobjekata

Stanislav Sharp je nažalost bio poslednji izlagač u Sebastianu. Galerija u Beogradu je bila ogranak zagrebačke galerije što je bio dobar izgovor tadašnjem režimu da se jedan od centralnih kulturnih prostora u Beogradu zatvori i zgrada pod zaštitom spomenika kulture sruši. Na tom mestu podignuta je poslovna zgrada pod ironičnim imenom Progres, tadašnjeg ministra u vladi Slobodana Miloševića.

Beogradjani su nažalost bez otpora dopustili da se zgrada u centru Beograda i omiljena galerija sruši. Na protestnom skupu nedelju dana posle naslinog zatvaranja su bili samo Filip Mladenović, Milanka Todić, Stanislav Sharp, Željko Rajačić, Vladimir Milojević Vlatron i Goran Basarić koji je snimio fotografiju.

Celu storiju oko zatvaranja galerije Sebastian je ovekovečio Sharp: “Posle dve nedelje trajanja izložbe, iznenada je upao nadobudni inspektor Ćetkovic koji nas je zajedno sa mnogobrojnim posetiocima i osobljem u roku od 15ak minuta isterao napolje i zapečatio vrata. Ja sam celu stvar doziveo kao šalu, gaf birokratije koji će se brzo rešiti. Čak sam inspektora snimao u toku akcije. Nažalost cela stvar je bila surova realnost, do radova smo došli tek posle 3 meseca kad se počelo sa rušenjem zgrade i galerije.”

Promocija prvog Publikum kalendara "Nemoguće" sa radovima Stanislava Sharpa na ruševinama galerije Sebastian

Odiseja izložbe Plamen ili Nema Revolucija Stanislava Sharpa se nastavila multimedijalnim spektaklom na ruševinama Galerije Sebastian godinu dana po nasilnom zatvaranju. Spektakl je sa jedne strane bila promocija prvog Publikum kalendara nove umetnosti pod nazivom Nemoguće sa Sharpovim radovima. Sa druge strane podsećanje na izložbu, jer su preživeli fobjekti okačeni na ista mesta gde su prethodne godine bili osvetljeni reflektorima, u ovom slučaju obasjani svetlošću baklji. Sve zajedno dogadjaj je simbolično otslikavao Jugoslaviju 90tih i bio snažna umetnička poruka.

Performansi na ruševinama: Miodrag Kostić, muzikant iz kultnog filma Ko to tamo peva Slobodana Šijana izvodi pesmu Za Beograd; Multimedijani umetnik Nenad Džoni Racković čita zenitisticku poeziju Ljubomira Micića. Fotografije: Nebojša Čović.

Goran Basarić, fotograf i filmski snimatelj, za promociju Nemogućeg osmislio je foto performans Skakanje u mestu. Više od 100 Beograđana te večeri su učinili nemoguće i svojim skokom se izdigli iznad sumorne stvarnosti u ex Yu 90tih.

Back To Top